Ishrana bogata voćem i naročito povrćem povezana je sa smanjenim rizikom pojave različitih stanja i oboljenja, uključujući srčane bolesti, dijabetes, rak i gojaznost. Kao i drugo voće, i grožđe je dobar izvor vlakana i vode i može bitno pomoći kod konstipacije.
O blagodatima ovog voća, čija sezona je još uvek u toku, sa nama je pričao Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i stručnjak iza projekta”Šta jedem?”.
“Grožđe je jedno je od najstarijih uzgajanih voćnih vrsta. Naučnici koji su proučavali genetiku grožđa, tvrde da je grožđe kao vrsta staro preko 50 miliona godina, i da i dan danas postoje sorte koje su direktni potomci ovih praistorijskih vrsta. Nutritijenti, odnosno hranjive supstance u grožđu zaista nude mnogo zdravstvenih koristi. Utiču na prevenciju raka, kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, na prevenciju konstipacije i problema sa očima. Mnogi za grožđe kažu da je najbolji čuvar srca i krvnih sudova i da je po tom pitanju u jednoj bobici sadržana čitava apoteka”, ističe Otašević, koji nam je do tančina objasnio šta to tačno čini grožđe savršenim izborom za užinu:
“Grožđe sadrži moćne antioksidante koji su veoma bitni za očuvanje ćelija. Jedan od bitnijih antioksidanata u grožđu je resveratrol, koji se naročito nalazi u crnom grožđu i to najviše u njegovoj kožici. Laboratorijske studije pokazuju da resveratrol može usporiti ili spriječiti rast tumora u limfnim žlezdama, jetri, želucu, dojci, debelom crijevu, da sprečava rak kože i leukemiju. Resveratrol smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, utiče na sniženje krvnog pritiska, smanjuje mogućnost nepravilnog srčanog ritma kao i sljepljivanje trombocita.”
Pored pomenutog resveratrola, trebalo bi istaći još jedno prirodno protivupalno jedinjenje koje se javlja kod grožđa – kvercetin.
“Istraživanja su pokazala da i ovo jedinjenje može pomoći u sprečavanju ili usporavanju rasta karcinoma. Kvercetin i resveratrol mogu umanjiti rizik od ateroskleroze i zaštititi od oštećenja izazvanog LDL-om ili takozvanim “lošim” holesterolom. Zbog protivupalog učinka kvercetina, neki naučnici sugerišu da konzumiranje grožđa može pomoći u ublažavanju simptoma alergija, uključujući curenje iz nosa, suzne oči i osip”, objašnjava naš sagovornik.
Osim boje, postoji još nekoliko sitnih razlika između crnog i belog grožđa:
“Crno grožđe sadrži veću količinu gvožđa nego bijelo. Crno grožđe je kiselije, i sa manje šećera, a belo sadrži više šećera i manje je kiselo. 100 grama grožđa čini oko 12 bobica, što odraslom čovjeku zadovoljava čak 18 % dnevnih potreba za vitaminom C. Znači, ako pojedete samo 300g grožđa, već ste unijeli preko 50% dnevnih potreba vitamina C”
Uprkos brojnim blagodatima ovog voća, treba imati na umu da neke grupe ljudi ipak treba da ga izbegavaju.
“Ono što bismo izdvojili kao negativnu stranu grožđa, jeste sljedeće: zbog sadržaja kalijuma u grožđu, previše konzumacije može biti štetno za one čiji bubrezi nisu u potpunosti funkcionalni. Ako bubrezi ne mogu ukloniti višak kalijuma iz krvi, to može biti opasno. Beta blokatori koji se obično prepisuju za bolesti srca mogu uzrokovati porast nivoa kalijuma u krvi. Ljudi koji koriste beta blokatore, trebalo bi umereno da konzumiraju hranu koja sadrži visok sadržaj kalijuma, a tu svakako spada i grožđe. Takođe bi i pacijenti koji su na terapiji lijekovima za razređene krvi, trebalo prvo da konsultuju svoga ljekara u vezi sa konzumacijom grožđa”, savjetuje ovaj stručnjak, i upozorava vlasnike pasa da svojim ljubimcima nikako ne daju grožđe – koje u nekim slučajevima za njih može da bude fatalno.
Otašević nam je ukazao na još jednu ne tako bajnu činjenicu, a to je da se grožđe nalazi na listi 10 najviše prskanog voća i povrća.
“Grožđe je trenutno osmo na ovoj listi. Trudite se da kupujete neprskano, ili barem manje prskano i od poznatih uzgajivača”, zaključio je.
Fenserka.com/Žena.blic.rs
