Boban Zdravković odavno se povukao iz javnog života jer smatra da je previše normalan da bi bio u moru javnih ličnosti kojea su danas na estradi.
Bez obzira na takav stav, on redovno nastupa, a njegove pjesme i dan-danas se pjevaju na svakom ćošku. Folk zvijezda bivše Jugoslavije u intervjuu otkriva šta je radio tokom proteklih godina i šta mu se sve događalo u vrijeme najveće popularnosti.
Osećam se odlično, radim standardno. Kod mene je baš sve kako treba.
Vaše pjesme se i danas pjevaju sa istim žarom, što u takmičenjima, što u kafanama. Kakav je osjećaj?
- Meni je to veliko zadovoljstvo. To je dokaz da sve što sam radio do sada nije prošlo tek tako, nego je ostavilo traga. Milo mi je, pa čak i kad ih moje kolege pjevaju na svojim nastupima.
Jeste li angažovani na terenu kao nekad? - Jesam. Vrlo je interesantno da mi ljudi stalno traže stare pjesme na nastupima. Što bi rekli ljudi, pjesme su mi kao vino, što su starije, to su kvalitetnije. Narod ne zaboravlja hit „Ne dolaziš u moj san“.
Šta vas je proslavilo?
- Pjesma koja mi je promijenila sudbinu i moja lična karta je upravo „Ne dolaziš u moj san“. Dok je nisam snimio, bio sam anoniman, imao sam samo dvije ploče. Međutim, kad sam je izdao, sve se promjenilo.
Zašto izbjegavate da se pojavljujete u medijima?
- Ja sam po prirodi skroman čovek. Sve što mogu da pružim je kroz pjesmu i emocije dok pjevam. Ne stvaram popularnost na drugi način, što, naravno, ne zamjeram kolegama koje to rade.
Jeste li se družili s pokojnim Šabanom Šaulićem, Džejom, Miroslavom Ilićem, Marinkom Rokvićem i drugima?
- Pa kako da ne. Imali smo zaista lijepa druženja kroz posao.
Da li vas je neko nekad od kolega uvrijedio i da li ste doživjeli od njih neku neprijatnu situaciju?
- Ne. Stvarno sam sa svima dobar. Nema potrebe za sujetom i ljubomorom. Dok pjevam, nemam nikakve komplekse, pa čak i kad pevam pesme svojih kolega. Sve što je aktuelno i što se sluša, publici pružam zadovoljstvo da čuje.
Ne možete reći da nije bilo ljubomornih kolega. Ipak ste važili za veliku zvijezdu bivše Jugoslavije.
- Ne znam. Ja sam sve radio iz nekog svog ugla i ljubavi prema muzici. Možda je bio rivalitet, ali ne sujeta i ljubomora. Rivalitet je dobra stvar.
S kim su vas poredili, ko vam je bio najveći konkurent?
- Nisu me upoređivali ni sa kim. Ja sam na estradu došao bez plana. Hit „Ne dolaziš u moj san“ bio je van svih očekivanja i to me je dovelo tu. Ona nije nastala zbog televizijske i radio reklame, nego su je napravili muzičari u evropskim kafanama.
Mnoge vaše kolege podlegle su porocima.
- Živim zdravo i nisam poklekao pred porocima. Volim sport i redovno igram tenis, ne pušim. Svako je gospodar svog života.
Da li vas i danas ljudi prepoznaju na ulici i traže autogram? - Kako da ne. Često potpisujem autograme i fotografišem se s narodom. Ljetos sam imao velike koncerte s Draganom Mirković i tada je bio haos. Ma radim sve, restorane, diskoteke, gde god me traže.
Kakav je čovjek Dragana Mirković?
- Fenomenalna i pozitivna osoba. Ona zna da naš posao nije lak i pomaže mi da se reklamiram na njenoj televiziji. Ona je velika zvijezda, ali ne kažem to radi reda, nego zaista jeste tako.
Izvor: alo.rs
