Upoznam se ja sa jednom koleginicom na fakultetu, godinu dana starijom od mene, na prvi pogled devojka lepa, pametna, obrazovana, govori italijanski i francuski, stvarno zanimljiva, obučena sa ukusom.
Počela je da mi pomaže oko jednog predmeta, ja se baš zagrijao za nju i jedan dan ona me pozove u svoj stan da mi tamo pomogne oko nekih vježbi. Ljudi moji, ja sam se šokirao, ulazim tamo u sobi police sa knjigama sve neke nacističke knjige, o Hitleru i neke o Staljinu, biografija Nerona onako bleji kraj kreveta, zajedno sa uvodom u istorije politike, onda neke naše knjige o Nemanjićima.
Bože sačuvaj. Kad sam je pitao šta sve to znači, devojka mi kaže kako obožava politiku i vrši svoja istraživanja kako bi napisala jednog dana kritiku na političke rezime. Ja sam se šokirao i ne vjerujem kakav je devojka psihopata a učinila se normalnom i krajnje simpatičnom.
Nakon toga sam samo prestao da se javljam, čak i na faksu kad je vidim samo pogledam u drugom pravcu.
