Prije neka dva mjeseca dok sam se vraćao iz kockarnice, primjetio sam na putu jednu staru pederušu. Da budem nisam nešto puno pažnje pridodavao njoj, pa sam tako samo produžio svojim putem.
Međutim nakon nekoliko metara čuo sam da u njoj zvoni mobitel, i onda sam se vratio do nje i pokupio je. Kada sam je otvorio pederušu, u njoj je bila velika količina novca. Nisam htio da brojim novac na cesti, pa sam je pokupio i odnijeo kući. Čitavim putem je zvonio telefon u njoj ali se ni jednom nisam javio.
Po dolasku kući odmah sam se sakrio u svoju sobu da prebrojim novac. Trebalo mi je nekih 5 minuta da izbrojim sve, a onda sam došao do sume od 5.740 eura. U tom sam se trenutku osjećao nevjerovatno, jer nikada u svom životu toliko količiniu novca nisam ni vidio, kamoli imao kod sebe. Bio je nevjerovatan osjećaj držati ih u rukama.
Mobitel je uporno zvonio, a ja nisam znao šta da radim, da li da se javim i vratim novac ili da sve zadržim za sebe i da uživam u novcu koji mi je dospio u ruke. Poslije skoro 5 sati muke i razmišljanja odlučio sam ono što je bilo najbolje za moj interes.
Ugasio sam mobitel i novac zadržao za sebe. Da budem iskren, prvih nekoliko minuta mi je bilo jako čudno, jer je u pitanju bilo mnogo novca, ali kad nešto skontam, taj novac mi nije trajao ni dva mjeseca.
Ništa sebi nisam kupio da mi bi mi potrajalo, sve sam spiskao na provode i alkohol. Da li sam dobro postupio nikada mi neće biti poznati, iskreno nekada se baš kajem.