“Prekinula sam s dečkom. Živjela sam u njegovom stanu i natjerao me da odem, a da mi nije dao dovoljno vremena da nađem mjesto za život.
Na poslu sam pokušavala da budem snažna, ali jednostavno nisam mogla da zaustavim suze.
Sve moje kolege, čak i one s kojima sam mislila da sam prijatelj, jednostavno su me ignorirale.
Ušao je moj šef, zamolio me da izađem iz kancelarije s njim i pitao me šta se dogodilo. Predložio mi je da privremeno živim kod njega. Uzela sam sve svoje torbe i otišla do njega, a njegova žena je bila tamo. Objasnio joj je sve.
Nije izgledala sretno i već sam se kladila da moram spavati vani.
Ali onda je odjednom rekla: „Kakav grozan momak!“ Zgrabila je moje stvari, rekla mi da se istuširam, a onda mi je skuhala čaj i obrisala suze.
Trebalo mi je tjedan dana da pronađem novo mjesto za život, ali ovi su ljudi obnovili moju vjeru u čovječanstvo…”
Izvor:Privatna arhiva
Fenserka.com