Nakon gubitka majke postao sam problematičan, sebičan i bezosjećajan. Moj se otac ponovo oženio, nisam mogao da smislim tu ženu.
Mrzio sam je, ona nije moja majka. Mrzio sam oca što želi da zamijeni moju majku.
Ona nikada prema meni nije pokazivala negodovanje, trudila se ali sam je ja odbijao. Nakon možda 2 godine njihovog braka ja sam sa njom stekao donekle neki prijateljski odnos. I dalje sam bio problematičan u školi pa sam često upadao u probleme.
Jednom me jedna profesorka koja me mrzi poslala kod pedagoga i zvala je mog oca koji nije mogao da dođe pa je došla maćeha. Čuo sam ih u hodniku kako pričaju.
Branila me je od profesorke i ova joj je rekla da ne zna zašto trpi tuđe nevaspitano derište i da bi trebao biti poslat u popravni dom. Maćeha joj je samo rekla “Ne želim više nikada da vas čujem da tako pričate o MOME SINU. Ja ću da ga vaspitam kako ja mislim da je ispravno”.
Kaznila me je kada smo došli kući ali od tada je volim i poštujem
