Moja žena je ćerka razmaženih roditelja, nekako sam do sada to trpio, međutim, od kada je trudna i ima problematičnu trudnoću, njeni rodtelji su još razmaženiji i gori, kako joj je stomak veći tako joj oni zadaju više obaveza i muka.
Radim 2 posla da bi ona mogla da iznese naše bebice, po kući maksimalno pomažem, što mi i nije teško.
Na sve to njeni su se sjetili da moraju upravo sada da kreče i pozvali je da radi u osmom mjesecu, javim se ja da im pomognem, međutim to mora sve ona jer njenu majku bole leđa, ko da nju ne bole?
Sve ja fino ćutim i “odem” do “grada”. Kad sam im ušao u kuću, blago je reći da sam vikao i bukvalno sam zaprijetio da ako njoj i bebi nešto zafali zbog njih, da neće ni oni mnogo dobro da prođu, makar robijao, od tad su se promjenili, evo svakog jutra njena majka dolazi da pomogne po kući i ode u nabavku, više ništa je ne boli i postala je divna mama i baka nerođenim unucima.
Kakvi su to roditelji, pitam se, dok su moji pravo zlato, zadnji dinar nam daju…”
Izvor: espreso.rs
