Moja porodice nije baš u najboljoj financijskoj situaciji, tako da moji roditelji nisu mogli školovati i mene i mog brata, pa smo morali odlučivat, ili on ili ja.
Moj brat i ja samo jednojajčani blizanci i kada smo završili srednju školu otac je rekao da je po njemu najbolje da brat ide na fakultet, samo iz razloga što je muško i sutra treba neko da izdržava porodicu, a za mene je rekao da se mogu dobro udati te da ću tako dobro živjet i na račun muža.
Pored toga bratu je rekao da ukoliko mi ikada bude bila potrebna pomoć da mi je dužan pomoći.
On je otišao u Zagreb na fakultet, a ja sam ostala sa roditeljima u selu. Nije dugo prošlo, i ja sam pronašla ljubav svog života. Bilo smo par godina u vezi i onda smo se odlučili uzeti. Nije bio toliko bogat kako je tata govorio. Godine su prolazila i moj je brat prije 3 godine završio Elektrotehnički fakultet, i odmah nakon toga je našao i dobar posao. Život mu je išao od ruke, pa je tako oženio kćerku nekog poznatog advokata.
Baš mu sve ide u životu, posao, auto, stan, supruga imućna. Nikada nisam bila ljubomorna, jednostavno je bilo ili on ili ja. Ali makar da me nazove jednom u mjesecu da pita kako sam, šta radim i da li mi treba nešto, ja bih bila prezadovoljna.
Prođe i po pola godine da se ne čujemo i ne vidimo, čak i mami i tati ode jednom ili dva puta godišnje. Kaže nema vremena.
