Moj otac ima jako dobru platu i zato moja majka ne radi otkad je rodila djecu. Smatrali su da je bolje da ona ostane kući nego da djecu šalju u vrtić, plaćaju baby sitterke i sl.
Koliko god to fino zvučalo, nekada poželim da radi. Većinu vremena je u kući i smeta mi što skoro nikada ne mogu imati svoj mir da se isplačem, tugujem, da legnem u krevet i ne radim ništa ako mi je taj dan nikakav itd.
Ne dijelim s njom svoje emocije, tako da takve dane pretrpim i čekam večer da napokon uživam u potpunoj samoći dok oni spavaju.
