Moj momak ima 30 godina, do jučer nije imao posao, bavio se krim.ogenim radnjama, duguje ogromne pare, živi materi na grbači, pozajmljuje od prijatelja i rodbine novac konstantno, pritom ih olajava na sva zvona.
Lijen je, neodgovoran i nefokusiran. Slab psihički i fizički, bgm. Zamisli kad ima 65 kg na 180cm. Nije mogao da me podigne do prije mesec dana, a ja fazon 55kg.
Elem, počeo je da se budi otkad smo se upoznali i shvatio da treba da se sredi. Zbog toga mi je drago, ali ovdje stajem, jer sam toliko slušala sa strane o tome kako me ne zaslužuje da sam počela to i da mislim.
Ja sam veoma ambiciozna, na završnoj godini sam stomatologije, ne želim nekog ko je ushićen zbog posla konobara, odustao od dva fakulteta i radi da bi vratio dug.
Ajde da ga volim, nego sam bila iz sažaljenja sa njim, svaki put kad bih raskinula nabijao bi mi na nos i onda bismo se pomirili jer je o manipulator.
Upravo sam posljednji put raskinula sa njim. Sretna sam.
Počela sam da se viđam a drugim dečkom, koji je totalna suprotnost od bivšeg dečka.
Zaposlen je, lijep, vrijedan, ne pije, ne puši, ne izlazi, više je posvećen porodici.
Mislim da sam našla dobrog dečka.
