Ja ne izlazim, ne opijam se, svih 20 godina svog tupavog života provedoh pokušavajući da budem dobra ćerka- da ne smetam i ne tražim previše.
U životu nisam tražila pare od mojih ni za šta osim za školu (sada faks).
Na budžetu sam, sama sam nekako od uštedjevine uspjela da kupim sebi knjige, sveske i pribor za ovaj semestar.
Svaki dan do faksa putujem dva i po sata autobusom, a natrag to je 5 sati izgubljenog vremena. I mogu vam reći da jedva čekam da završim ovaj šugavi fakultet jer se raspadam a moje ukućane nije briga.
Nego mi još otac kaže “moram da ti smanjim budžet jer preteruješ i mnogo trošiš” jer sam tražila 2000 da bih se prijavila za razmjenu slijedeće godine i što je danas morao da mi kupi probiotik.
Pa izvini gospodine, da malo manje trošiš na litre rakije koje piješ svaki dan- svima bi bilo ljepše i ja sa 20 godina možda ne bih dobijala napade panike i nervne slomove svaki put kad čujem viku ili svađu.
