Ja i sestra smo jednojajčane blizanke, imamo po 30 godina i na moju žalost već 6 godina ne razgovaramo.
Sestra stalno prebacuje roditeljima što su ulagali u mene. Inače sam treća godina specijalizacije na hirurgiji, dok ona ima samo 3 razreda srenje škole, ali nikada nije prihvatila da je sama kriva za to.
Moja pametna sestra je sa 17 godina ostala trudna, a gore od toga je što nikada nije znala ko je ustvari otac tog djeteta. U strahu je krila trudnoću, te je morala roditi, jednostavno je bilo prekasno za abortus. Naravno zbog toga je prekinula i školovanje i danas je samohrana majka klinca od 12 godina, radi u jednom marketu i jedva preživljava. Da joj mama i tata ne pomognu ne bi ni preživila. Realno i ja bih joj pomogla, jer mogu, pogotovo jer i moj muž dobro zarađuje, ali ne želim.
Žao mi je moje sestre, samo blizanci znaju kakav je to osjećaj, ali ne mogu da shvatim zašto mene krivi za svoju sudbinu, kada je sama odabrala taj put. Nekada se toliko naljutim da sama sebi kažem, ko je tjerao da se počne J sa 15 godina!!!
Izvor:Ispovesti.com
