Imala sam najbolju prijateljicu.
Bila mi je bukvalno kao mlađa sestra.
Sve sam s njom dijelila, vodila na kafe, davala garderobu, vodila na koncert (ne hvalim se, samo kažem). Bukvalno mi je bila nešto sveto.
Da bih na kraju saznala da joj se dopadao moj tadašnji dečko, za kojeg je znala da mi je on sve, i koliko sam se patila s njim, i zbog njega. Mi smo se razišle u međuvremenu, ne samo zbog toga, već sam još saznala kakve mi je…grozne stvari uradila iza leđa.
Dok ga je “pljuvala” i meni govorila kako nije za mene, da je kreten ovo ono, ona je zapravo bila zaljubljena u njega.
Neki dan se ja igrom slučaja čujem s tim dečkom, pita me za nju, “ma reko ne pričamo više”.
I tu saznam da ga je ganjala, htjela i da izađe sa njim, čak mu se otvoreno i nudila, ako me razumijete.
Šok ljudi moji. Ne mogu da vjerujem da je bila spremna da me proda zbog jednog dečka. Od tada ne vjerujem niti jednoj prijateljici. Nema sestre dok je majka ne rodi!
Izvor: Ispovesti.com
