Bio sam oduševljen kada se moja žena zaposlila. Dobila je posao u jednoj kladionici, a novac je počeo da pristiže.
Bakšiši, čašćenja, plata, ma sa svih strana. Počelo mi je biti sumnjivo, da ima svakodnevno toliko bakšiša.Nisam se nikada kockao, ali po pričama više s gubi nego dobija, a moja žena je svakodnevno dobijala BAKŠIŠ. Jutros sam slučajno trebao do grada i odlučio sam se da posjetim moju suprugu na radnom mjestu.
Bilo mi je čudno obzirm da kladionica radi od 10 sati, da je još uvijek bila zatvorena, a bilo je 11sati i 10 minuta. Izmakao sam se u obližnji park i sačeko da se kladionica otvori i nakon nekih 15-ak minuta moja supruga je otvorila kladionicu iz koje su izašla dva starija muškarca.
Odma mi je bilo jasno, ali sam ostao miran i staložen. Ušao u kladionicu, lijepo je pozdravio i kada sam je htio poljubit nije dozvolila, kao ne smije na radnom mjestu. Pitao sam je otkud je bilo zatvoreno, a ona mi odgovorila da je bio šef i podizao sistem u računaru. Kada sve saberem, šta je radila i zašto me nije hthela poljubiti. Ali nakon što sam dobro razmislio, ma neka radi šta hoće i dokle god donosi “bakšiš” kući. Njena sramota nije moja…”
(ispovesti.com)
