Bili su KOLGE IZ ŠKOLSKE KLUPE a danas žare i pale estradom: Pjevač se prijetio školskih dana pa ispričao anegdotu

0
842

Aco Pe­jo­vić ot­krio je da je sred­nju mu­zi­č­ku ško­lu po­ha­đao s Ne­na­dom Kne­že­vić Kne­zom i Sr­đa­nom Mi­lo­še­vi­ćem, od­no­sno Sr­đa­nom M, s ko­ji­ma je re­dov­no bje­žao sa ča­so­va.

Pje­vač se pri­sje­tio ra­znih ane­g­do­ta sa svo­jim ko­le­ga­ma, a ujed­no i ka­ko je na­stao ču­ve­ni Kne­zov hit „Da l‘ si ika­da me­ne vo­lje­la“, ko­ji je pos­tao eve­r­grin. Do sa­da se ni­je zna­lo da je i Pe­jo­vić uče­stvo­vao u stva­ra­nju te pje­sme, i to u pe­rio­du ka­da ni­ko od njih mu­zi­č­ki ni­je bio ak­ti­van.

– Mi smo tad ki­d­nu­li sa ča­sa iz sred­nje mu­zi­č­ke ško­le. Po­bje­gli smo Knez, Sr­đan M, ko­ji je po­znat po pje­smi „Te­bi mo­ja ma­zo“, i još dva, tri dru­ga­ra, ko­ji ni­su po­zna­ti jav­nos­ti, ali su bi­li s na­ma u ško­li.

Kne­zov po­ko­j­ni otac, ču­ve­ni Mi­li Kne­že­vić, imao je be­nd En­tu­zi­ja­sti, ko­ji je bio veo­ma po­znat. Jed­nom pri­li­kom oni su do­šli s pu­ta i in­stru­men­te osta­vi­li u jed­noj zgra­di, na­kon če­ga su lju­di oti­šli da spa­va­ju jer su bi­li umor­ni. Knez je ma­znuo ključ, ušli smo unu­tra, po­ve­za­li sve i kre­nu­li da sni­ma­mo tu pje­smu. To je Ne­na­do­va pje­sma. U to vrije­me se tek po­ja­vi­la kla­vi­ja­tu­ra, ču­ve­na „ja­ma­ha D7“.

Po­što smo mi bi­li neu­ki, za me­ne je to ta­da bi­lo špan­sko se­lo, od­no­sno kla­vi­ja­tu­ra ko­ju su sa­mo ozbi­lj­ni mu­zi­ča­ri mo­gli da ima­ju. Svi smo svi­ra­li u to­na­li­te­tu, škri­pa­lo je, jer je kla­vi­ja­tu­ra bi­la po­di­g­nu­ta za po­la to­na. Uze­li smo ši­bi­cu, pa po njoj tra­ži­li ton i za­gla­vi­li je ka­ko bi­smo po­tre­fi­li. Ko­m­ple­t­na kla­vi­ja­tu­ra je bi­la po­di­g­nu­ta za po­la to­na. To je upra­vo taj zvuk ko­ji ima Kne­zo­va pje­sma, sa­mo je ka­sni­je sve pre­ra­đi­va­no. Ta pje­sma je bi­la ispred vre­me­na – re­kao je Aco u emi­si­ji „Ami Dži šou“.

Knez isti­če da će du­go pa­m­ti­ti dru­že­nje s ko­le­ga­ma.

– To je bio zva­ni­č­no pr­vi de­mo te pje­sme na kom je svi­rao Aco. Ka­sni­je smo još do­da­va­li ne­ke in­stru­men­te i dru­ge stva­ri. Uvijek smo bi­li u pros­to­ri­ji mog oca i svi­ra­li smo, to nam je pri­či­nja­va­lo ve­li­ko za­do­vo­lj­stvo. Ma­lo sam sta­ri­ji od njih, ali baš smo se dru­ži­li. U tu ško­lu išao je i Že­lj­ko Jo­k­si­mo­vić, s ko­jim smo ta­ko­đe svi­ra­li – re­kao je Knez za Ku­rir.