Mujo i Haso rade u istoj firmi i Mujo jednog dana pozove Hasu u goste.
– Fato, skuhaj nam, bona, po jednu kavu.
-Jes’, baš me briga, kuhaj sam, tvoj je gost.
Mujo ne zna šta će, pa zamoli taštu.
– Ne pada mi na pamet – kaže ona.
Tako svi ukućani redom, niko ne ferma Muju. Posjedi Haso malo i ode kući.
Sljedeće nedelje pozove Haso Muju u goste.
Čim su ušli, žena im skida cipele, kafa je već gotova, a pićence čeka.
Svi samo lete oko njih. Mujo ćuti i čudi se, al’ ipak nije mogao da ne pita:
– Kako si uspio da te svi ovako slušaju?
– Lako, bolan. Kad sam se oženio, dođem ja prvog dana kući s posla, kad mačak sjedi u mojoj fotelji…
Kažem mu: “Mačak, bjež’ odatle, ili ćeš dobiti žuti karton.”
Mačak ništa…. samo spava. Dam ja njemu žuti karton.
Drugog dana isto – mačak u mojoj fotelji. Opet mu kažem:
“Mačak, nema šale, ako se smesta ne pomeriš, dobićeš još jedan žuti karton.” Ništa, mačak ne reaguje. Dam mu ja i drugi žuti karton.
Dođem ti ja trećeg dana kući, mačak opet u fotelji. Ja pobjesnim i kažem mu:
“Pazi šta radiš, dobićeš crveni karton.”
Mačak ništa! Ja uzmem pušku i ub.ijem ga.
-Dobro, a kakve to veze ima sa tvojima?- pita Mujo.
– Pa, svi imaju po dva žuta kartona!
