Momak je bio malo začuđen, uze pomorandžu i ode.
Sljedećeg dana se vratio kod njih:
“Odlično, ” reče bogataš, “šta si uradio sa pomorandžom?”
“Pojeo sam je, bio sam gladan.”
“Jako loše!
Vidiš mi iscijedimo pomorandžu i od isceđenog soka napravimo odličan liker. Zatim podelimo pomorandžu na dvoje, pola osušimo za miris, drugu polovinu razdijelimo među članovima porodice.
Polovinu sjemenki sledeće godine posejemo, a polovinu prodamo na pijaci. No dobro, dajem ti još jednu šansu i priliku.
Uzmi ovu salamu i dođi ujutru…”
Dečko ode neraspoložen i drugog dana dođe opet.
“Šta si uradio sa salamom?” upita ga otac bogataš.
“Od kanapa kojim je bila vezana napravio sam pertle za moje cipele.
Od malog aluminijumskog prstena koji je bio na salami, napravio sam medaljon za vašu ćerku.
Podijelio sam salamu na pola, pola sam ostavio u sušari, a drugu polovinu podelio sa porodicom.”
“Vrlo dobro!” razveselio se tajkun. “A šta pa si napravio od crijeva u kome je bila salama?”
“Od crijeva sam napravio prezervativ s kojim sam nateg’o vašu kćerku…
