Mama, supruga i snajka Jaskvi Tap objavila je dirljivo pismo svojoj svekrvi.
Odlučila je da ponovo zahvali svekrvi što je vaspitala tako divnog muškarca, njenog muža.
Mojoj divnoj svekrvi,
Rekla sam vam to i prije i ponoviću opet: stvarno mislim da sam sretna jer ste baš vi moja svekrva. Smatram sebe srećnicom jer sam se zaljubila u muškarca koji je došao iz porodice pune ljubavi – zbog čega sam ja sada blagoslovena jer je nazivam svojom. Svaki dan sam zahvalna tome i zbog toga podrške koju svakodnevno dajete našoj porodici. Zahvalna sam na vašem ukusu kada birate odjeću za našeg mališana koji izgleda kao mali kul tinejdžer. Zahvalna sam na našim intimnim razgovorima u kojima uživamo kad nas iznenada posetite, a dečaci zaspu pre nas. (Razlike u spavanju među polovima stvarno postoje, ali ne poznaju godine!)
Postoji još jedna velika stvar na kojoj treba da budem zahvalna jer je to promijenilo tok mog života: moram da vam se zahvalim na tome kako ste vaspitali svog sina. Do trenutka kada su se naši životi sudarili već je bio samostalan, uglavnom odgovoran mladić – brzo sam se zaljubila. Mislim da je stara poslovica istinita: možeš odrediti kakav je neko čovjek prema tome kakav je prema svojoj mami; uvek sam znala da je vaš sin prema vama pokazivao najveće poštovanje.
Znam to iz starih porodičnih snimaka, fotografija iz djetinjstva i po onom što on govori, da ste uvek imali posebnu vezu. Vjerujem da ga je to oblikovalo u čoveka kakav je danas. Hvala vam što ste ga voljeli, verovali u njega i postavili temelje na kojima je izgradio sebe.
Hvala vam što ste podigli sina koji misli, živi i voli otvorenim srcem. Njegovo jednostavno prihvatanje mene, pomoglo mi je da duboko razumem i da poštujem sebe. Hvala vam što ste vaspitali sina koji je nezavisan, odgovoran i organizovan. Naučio me je ponešto o produktivnosti i fokusu u našim zajedničkim godinama. Nikad neću zaboraviti kad sam prvi put videla njegov momački stan; bila sam zadivljena koliko je sve bilo uredno i čisto, način na koji je poštovao prostor govorio je o tome kako je odgajan.
Hvala vam što ste vaspitali sina koji je na vijest o “iznenadnoj” trudnoći reagovao snagom i milošću. Čovjek koji me je grlio dok sam plakala, zapanjen kad sam i ja bila iznenađena, uvjerio me kad su se pojavile dvije ružičaste linije. Muškarac koji je bez trenutka oklevanja rekao da je to najveća stvar koja je mogla da nam se dogodi. Muškarac koji mi je pokazao neverovatnu snagu u trenucima kada mi je najviše bila potrebna.
Hvala vam što ste odgojili sina koji je krenuo naprijed sa mnom u trudnoću i roditeljstvo, a da nikad nije pogledao unazad. Muškarac koji je gledao dokumentarce o porođaju. Muškarac koji je tolerisao odlomke iz knjiga “Ine May” i shvatio trudničke dane jednako ozbiljno kao i ja. Hvala vam što ste podigli čovjeka koji je stajao pored mene, napravio prostor za mene i pomagao mi da dovedem našeg sina u svet. Hvala vam što ste podigli čovjeka kojeg nije bilo strah da uzme svog tek rođenog sina, preda ga meni i bude s nama kad se naša porodica širila.
Hvala vam što ste odgojili sina kojem je očinstvo poziv. On je ravnopravan roditelj. Ne mogu da zamislim roditeljstvo bez njega – bez da s njim dijelim divlje uspone i izazove na našem putovanju. Zahvalna sam vašem sinu jer je čovek koji može da stavi svoj ponos sa strane i stvarno razgovara sa mnom. On učestvuje u našim razgovorima kako smo odradili situacije i šta ćemo napraviti sledeći put. Njegova sposobnost da komunicira sa mnom na najdubljem nivou poboljšava naše roditeljske veštine svaki put. Hvala vam što ste stvorili muškarca koji mi ujutro šalje poruke ohrabrenja kada u poslu i životu ne vidim svetlo. Muškarac koji zna kada mi trebaju njegove riječi i zagrljaj.
Fenserka.com/Stil.kurir.rs
